Friday, 26 April 2013

OLAKŠICE U VJERI I UMMETU MUHAMMEDA S.A.V.S. - IZBOR HADISA


Skraćivanje namaza

Ja'la ibn Umejje je rekao: «Proučio sam Omeru ibn el-Hattabu ajet: Nema smetnje da skratite namaz, ako se bojite da će vas napasti oni koji ne vjeruju (En-Nisa', 101.), i kazao: ”Sad su ljudi sigurni!?” On mi reče: - I ja sam se tome čudio, pa sam upitao Božijeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i on mi je rekao: ”To je sadaka koju vam Allah udjeljuje, zato primite njegovu sadaku”!»143

Od Enesa ibn Malika, r.a., prenosi se: «Klanjao sam sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, podne u Medini četiri rekata, a ikindiju u Zu-l-Hulejfi dva rekata.»

Enes, r.a., kaže: «Izašli smo (prilikom oproštajnog hadždža) sa Vjerovjesnikom, sallallahu alejhi ve sellem, iz Medine prema Mekki, i on je klanjao po dva rekata sve dok se nismo vratili u Medinu.» Upitao sam (Jahjaa ibn Ishaka, r.a.): ”Jeste li boravili u Mekki neko vrijeme?” ”Boravili smo u njoj deset dana”, odgovorio je on.»144

Ibn Abbas, r.a., kaže: «Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, je jednom boravio devetnaest dana skraćujući klanjanje.»

Haris ibn Vehb, r.a., kaže: «Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, je klanjao kao imam na Mini dva rekata, predvodeći nas.»

Abdullah ibn Omer, r.a., kaže: «Putovao sam sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, i on na putu nije klanjao više od dva rekata a također ni Ebu Bekr, ni Omer, ni Osman.»145

Spajanje namaza na putu

Ibn Abbas, r.a., kaže: «Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, sastavljao bi podne i ikindiju kad god bi bio na putovanju, a isto tako bi sastavljao akšam i jaciju.»146


Prenosi se da je Enes ibn Malik, r.a., rekao: «Kada bi putovanje bilo užurbano, Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odgađao bi podne do nastupa ikindijskog vremena pa bi oba namaza zajedno klanjao, a odgađao je i akšam i klanjao ga zajedno s jacijom u jacijskom vremenu.»147

Od ibn Abbasa, r.a., prenosi se: «Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, spojio je podne sa ikindijom i akšam sa jacijom u Medini, kada nije bilo nikakva straha niti vremenske nepogode.»

Skraćivanje i spajanje namaza su olakšice koje je Allah, džellešanuhu, između ostalih, dao putniku. Skraćuju se podnevski, ikindijski i jacijski farz. Spaja se podne sa ikindijom, u podnevskom ili ikindijskom vremenu i akšam sa jacijom u akšamskom ili jacijskom vremenu. Ove olakšice su veoma praktične za putnike i bile su, kao što smo vidjeli, praksa Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem.
 
Ko ne može klanjati stojeći klanjat će sjedeći
Imran ibn Husein, r.a., kaže: «Imao sam hemoroide, pa sam pitao Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, o klanjanju. ”Klanjaj stojeći, a ako nisi u stanju, onda sjedeći, a ako nisi ni to u stanju, onda na boku”, reče on.»148

Na osnovu ovog hadisa može se zaključiti, da se namaz mora obavljati, onako kako se može i kako prilike dozvoljavaju. Ono što se ne dozvoljava je ostavljanje namaza.

Izostavljanje džemata

Prenosi se od Ibn Omera, r.a., da je on, učeći ezan za namaz jedne hladne, vjetrovite i kišne noći, rekao na kraju ezana: «Klanjajte u vašim kućama! Klanjajte u vašim kućama!» Zatim je kazao: «Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je, kad bi putovao po hladnoj ili kišnoj noći, naređivao mujezinu da rekne: ”Klanjajte u vašim sedlima”.»149

U ovom hadisu Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, navodi razloge za izostavljanje džemata, koji ne moraju biti veliki. Međutim, kod nas se džemat izostavlja, vrlo često bez ikakvog razloga.

Pomjeranje klanjanja džume namaza

Enes ibn Malik, r.a., kaže: «Kada bi bila velika hladnoća, Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, poranio bi sa klanjanjem džume, a kad bi prigrijalo, odgodio bi klanjanje dok ne zahladni.»150

Ova olakšica se kod nas, uglavnom ne koristi. U nekim evropskim zemljama, da bi se omogućilo da stignu radnici iz prve smjene i da bi broj klanjača na džumi bio veći, koriste se ovom olakšicom.
 
Mesh po mestvama
Od El – Mugire ibn Šu'be se prenosi: «Jedne noći bili smo na putovanju Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i ja te me on upita: ”Imaš li uzase vode?” Odgovorih mu da imam. On potom sjaha s jahaće životinje i zamače u noćnu pomrčinu. Poslije nekog vremena se vratio i ja mu počeh polijevati vodu za abdest: prvo je lice oprao, a kako mu je bilo teško zasukati rukave vunenog ogrtača, on izvuče ruke iz rukava pod ogrtač, zadignu ga i opra ruke do povrh lakata, potom je potrao vlažnom rukom glavu, a kad mu ja htjedoh izuti mestve da opere noge, on mi reče: ”Neka, ne diraj ih! Obuo sam ih na čiste noge (tj. prilikom uzimanja abdesta).” A zatim ih je potrao vlažnom rukom.»151

Od Šurejha ibn Hani'a se prenosi: «Posjetio sam Aišu, r.a., i pitao je u vezi s meshom po obući (mestvama), a ona mi kaza: ”Upitaj Aliju, sina Ebu Talibova, jer je on često putovao sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem!” Kada smo ga upitali, on nam je rekao: ”Za musafira povlastica traje tri dana i tri noći, a za mukima (onoga koji je kod kuće) dan i noć”.»152

Mesh po mestvama je olakšica koja se dozvoljava kod kuće i na putovanju. Kod nas se koristi više u zimskom periodu.


Izostavljanje posta

Aiša, r.a., supruga Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, priča da je Hamza ibn Amr el-Eslemi, koji je inače mnogo postio rekao Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem: «Mogu li postiti na putu? «Ako hoćeš, posti, a ako nećeš, nemoj», odgovorio je (Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem).153

Ebu Derda, r.a., kaže: «Krenuli smo sa Vjerovjesnikom, sallallahu alejhi ve sellem, u jedan od njegovih vojnih pohoda (pohod na Bedr) u tako vrućem danu da je čovjek zbog jake žege stavljao ruku na svoju glavu. Među nama nije niko postio osim Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, i Abdullaha ibn Revahe.»154
Džabir ibn Abdullah, r.a., kaže: « Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio je na jednom putovanju (oslobođenje Meke), pa je vidio grupu ljudi i među njima jednoga kome je pravljen hlad. ”Ko je onaj?”, upitao je. ”Postač”, rekli su. ”Post na putu ne predstavlja dobročinstvo”, reče Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem.»155

Enes ibn Malik, r.a., kaže: «Putovali smo sa Vjerovjesnikom, sallallahu alejhi ve sellem, i onaj ko je postio nije onom ko nije postio to smatrao mahanom, a i onaj ko nije postio nije zamjerio onome ko je postio.156

Ibn Abbas, r.a., kaže: «Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, krenuo je na Hunejn u mjesecu ramazanu. Neki ljudi su postili, a neki nisu. Kada se Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, smjestio na svojoj devi, zatražio je posudu sa mlijekom ili vodom i stavio je na svoj dlan (ili na svoju devu), a zatim se okrenuo ljudima (dajući im do znanja da ne posti). Tada su nepostači rekli postačima: ”(Kad on ne posti), nemojte ni vi”!»157

Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, na putu je nekada postio a nekada ne. Takva je bila praksa i ashaba.Međutim, oni nisu jedni drugima zamjerali, ako bi jedni postili a drugi ne. Uzajamno razumijevanje i međusobno uvažavanje ashaba po ovom pitanju, trebalo bi nama poslužiti kao primjer, za rješavanje mnogih problema danas.


Za koliko vremena proučiti Kur'an

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je Abdullahu ibn Amru: «Od svakog mjeseca posti tri dana, a svakog mjeseca prouči Kur'an!» «Mogu ja više od toga», rekoh. «Posti tri dana sedmično.» «Mogu više od toga», rekoh. «Dan posti a dva nemoj!» «Mogu više i od toga!» «Posti najvrjedniji post, post Davudov, svakog drugog dana, a Kur'an prouči za sedam noći!»« Kamo sreće da sam prihvatio olakšicu Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, posebno kada sam ostario i oslabio.»158

Na osnovu hadisa može se zaključiti, da je predviđeno vrijeme za učenje cijelog Kur'ana od sedam do mjesec dana. Mi možemo odabrati ono što nam je lakše i u tome biti ustrajni.

OLAKŠICE UMMETU MUHAMMEDA, S.A.V.S.

Allah, džellešanuhu, je rekao: «Vi ste najbolji narod koji se ikada pojavio: tražite da se čine dobra djela, a od nevaljalih odvraćate, i u Allaha vjerujete.»159

«On je vas izabrao i u vjeri vam nije ništa teško propisao…»160

«Allah vam ne želi pričiniti poteškoće…»161

«Allah hoće da vam olakša, a ne da teškoće imate…»162

Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: «Poslan sam s lahkom i pravom vjerom!»163

Abdullah ibn Omer, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: «Vaš boravak na Zemlji, u usporedbi sa onima koji su bili prije vas, je kao vrijeme od ikindije do akšama u odnosu na period od rađanja do podne (jevreji) i od podne do ikindije (kršćani). Sljedbenicima Tevrata je dat Tevrat i oni su po njemu postupali sve do polovine dana i tada su posustali i dobili nagradu poput jednog kirata (veliko brdo). Zatim je sljedbenicima Indžila dat Indžil i oni su po njemu postupali od podne do ikindije, zatim su posustali i data im je nagrada poput jednog kirata, također. Nakon toga je nama dat Kur'an i mi smo po njemu postupali od ikindije sve do akšama pa nam je data nagrada dva puta po dva kirata. Tada su sljedbenici dvije ranije nebeske knjige rekli: Gospodaru naš, dao si ovima dva puta po dva kirata a nama si dao po jedan kirat, a mi smo radili više (duže)? Tada im Uzvišeni Allah reče. «Jesam li vam (učinio zulum) uskratio nešto od vaše zarade?» Oni odgovoriše: «Nisi.» Tada Allah, džellešanuhu, reče: «To je moja blagodat koju Ja dajem kome hoću.»164

Džabir ibn Abdullah, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: «Dato mi je pet stvari koje nisu date nijednom od poslanika prije mene: potpomognut sam sa strahom (pa me se neprijatelji boje) na udaljenosti mjesec dana hoda, učinjena mi je zemlja čistom za namaz i tejemum, pa gdje god čovjeka od mog ummeta zatekne namaz, neka klanja. Dozvoljen mi je ratni plijen, a nije bio dozvoljen nikome prije mene, dat mi je šefa'at (zauzimanje) i raniji poslanici slati su svako svome narodu a ja sam poslan cijelom čovječanstvu.»165

Šedad ibn Evs, r.a., pripovijeda od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao: «Razlikujte se od židova, oni zaista ne klanjaju u obući.»166

Klanjanje u obući je dozvoljeno kada smo na otvorenom, na putu, na položaju itd. Obuća treba da je čista. Ne treba klanjati u obući na čistim tepisima u džamiji ili kući.

Abdullah ibn Abbas, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: «Allah Uzvišeni oprašta mom ummetu nehotični grijeh, zaborav i ono što učine pod prisilom.»167

Ebu Hurejre, r.a., pripovijeda od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao: «Allah, džellešanuhu, oprostit će mojim sljedbenicima ono što pomisle u sebi, sve dok to ne izgovore ili urade.»168

Mnogo je posebnosti i olakšica kojima je Allah, džellešanuhu, odlikovao ummet Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem. U ovom dijelu su navedene neke opće olakšice kojima je darovan samo njegov ummet. Međutim, one nam ukazuju na poseban i uzdignut položaj koji ima ummet Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem.
_________________________________________________________________________________

143 Ovaj i naredni hadis, El Munziri, Muslimova zbirka hadisa, sažetak, str. 201.
144 Ovaj i naredna dva hadisa, Ez – Zubejdi, Buharijina zbirka hadisa, sažetak, str. 254.
145 Muttefekun alejhi. Pogledaj: dr. Fuad Sedić,Četrdeset odabranih hadisa,Izdavač:IslamskapedagoškakademijauBihaću,Bihać,2006.godine,str.90.
146 Ez-Zubejdi,Buharijina zbirka hadisa, sažetak, str. 256.
147 Ovaj i naredni hadis, El Munziri, Muslimova zbirka hadisa, sažetak, str. 202.
148 Ez – Zubejdi, Buharijina zbirka hadisa, sažetak, str. 257.
149 El Munziri, Muslimova zbirka hadisa, sažetak, str. 202.
150 Ez – Zubejdi, Buharijina zbirka hadisa, sažetak, str. 225.
151 El Munziri, Muslimova zbirka hadisa, sažetak, str. 81.
152 Ibid 34
153 Ez – Zubejdi, Buharijina zbirka hadisa, sažetak, str. 405.
154 Navedeni izvor, str. 406.
155 Ibid
156 Navedeni izvor, str. 407.
157 Navedeni izvor, str. 744.
158 Ez – Zubejdi, Buharijina zbirka hadisa, sažetak, str. 842.
159 Sura Alu Imran, ajet 110, str. 63.
160 Sura El Hadž, ajet 78, str. 340.
161 Sura El-Maide, ajet 6, str. 107.
162 Sura El-Bekare, ajet 185, str. 27.
163 Dr Fuad Sedić, Posebnosti Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovog ummeta, Izdavač: Islamska pedagoška akademija u Bihaću, Bihać 2005. godine, str. 108.
164 Hadis bilježe Buhari, Tirmizi i Ahmed. Pogledaj: dr. Fuad Sedić, Posebnosti Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovog ummeta, str. 146, 147.
165 Muttefekun alejhi. Pogledaj: dr Fuad Sedić, Četrdeset odabranih hadisa, str. 65.
166 Hadis bilježe Ebu Davudi i Hakim. Pogledaj: dr Fuad Sedić, Posebnosti Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovog ummeta, str. 116.
167Hadis bilježe Ibn Madže, Ibn Hibban i Hakim. Pogledaj: navedeni izvor, str. 109.
168 Hadis bilježe Buhari i Muslim. Pogledaj: ibid

Saturday, 20 April 2013

OD UPUTE ISLAMA JE SAMILOST PREMA ŽIVOTINJAMA



 حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ فِيمَا قُرِئَ عَلَيْهِ عَنْ سُمَىٍّ مَوْلَى أَبِى بَكْرٍ عَنْ أَبِى صَالِحٍ السَّمَّانِ عَنْ أَبِى هُرَيْرَةَ أَنَّ رَسُولَ الله -صلى الله عليه وسلم- قَالَ: «بَيْنَمَا رَجُلٌ يَمْشِى بِطَرِيقٍ اشْتَدَّ عَلَيْهِ الْعَطَشُ فَوَجَدَ بِئْرًا فَنَزَلَ فِيهَا فَشَرِبَ ثُمَّ خَرَجَ فَإِذَا كَلْبٌ يَلْهَثُ يَأْكُلُ الثَّرَى مِنَ الْعَطَشِ فَقَالَ الرَّجُلُ لَقَدْ بَلَغَ هَذَا الْكَلْبَ مِنَ الْعَطَشِ مِثْلُ الَّذِى كَانَ بَلَغَ مِنِّى. فَنَزَلَ الْبِئْرَ فَمَلأَ خُفَّهُ مَاءً ثُمَّ أَمْسَكَهُ بِفِيهِ حَتَّى رَقِىَ فَسَقَى الْكَلْبَ فَشَكَرَ الله لَهُ فَغَفَرَ لَهُ ». قَالُوا يَا رَسُولَ الله وَإِنَّ لَنَا فِى هَذِهِ الْبَهَائِمِ لأَجْرًا فَقَالَ: «فِى كُلِّ كَبِدٍ رَطْبَةٍ أَجْرٌ».

         Prenosi Ebu-Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sall’Allahu alejhi ve sellem, rekao:

"Idući putem neki čovjek jako je ožednio, pa kad nađe bunar, siđe u njega i napi se vode, a zatim izađe. Kad odjedanput pas, od žeđi isplazio jezik i jede vlažno tlo. 'Ovog psa je snašla jaka žeđ kao što je i mene bila snašla', reče taj čovjek, te siđe u bunar i napuni svoju cipelu vodom, a zatim je stavi u svoja usta da bi se popeo, te napoji psa. Uzvišeni Allah mu se zahvali i oprosti grijehe." 

Rekoše ashabi: "Allahov Poslaniče, zar u činjenju dobročinstva  prema životinjama imamo nagradu?" a on odgovori: "U činjenju dobročinstva svakom živom hajvanu čovjek ima nagradu."[1]


         Biografija ravije:

         Abdurrahman  ibn Sahr ed-Devsi, radijallahu anhu, je plemeniti ashab. Primio je islam u godini Bitke na Hajberu, tj. 7. god. po Hidžri. Stalno je bio uz Poslanika, sall’Allahu alejhi ve sellem, nastojeći da što više stekne znanja. Smatra se ashabom koji je zapamtio najviše hadisa. Preselio je 57. god. po Hidžri, s tim da ima i drugih mišljenja o godini njegove smrti.

         Kratki komentar hadisa:

         Naš din islam je din milosti. Ta milost nije ograničena na ljudski rod nego ona obuhvata i blagost prema životinjama.

         Islam podstiče muslimana da bude milostiv prema ljudima i prema hajvanima. Ovo je priča o čovjeku koji je išao putem i jako ožednio, te je sišao u bunar i napio se vode. A nakon što je izašao vidio je psa kako je isplazio jezik i liže vlažno tlo od žestoke žeđi koja ga je snašla. Pa reče sam sebi: "Zaista je ovaj hajvan osjetio žestoku žeđ kao što sam i ja bio osjetio", te odluči da ga napoji, zatim siđe po drugi put u bunar napuni svoju obuću vodom i napoji psa. Pa mu se Allah zahvali na tom postupku i oprosti mu njegove grijehe.

         Ako su ljudi u savremenom dobu upoznali kroz oblike društvene aktivnosti, organizacije koje pozivaju na samilost prema životinjama, pa islam stavlja ovaj hadis kao najbolji primjer ove samilosti. Tako da nema nikakvog prostora za sumnju u uzvišenost i plemenitost ciljeva ove vjere i u njenom prednjačenju u svakom korisnom civilizacijskom napretku.

         Pouke hadisa:

  1. Islam podstiče na blagost i samilost prema životinjama.
  2. Samilost u islamu nije ograničena samo na ljudsku vrstu.


[1]  Buharija (2/870), broj 2466, Knjiga o žalbama, poglavlje: Bunari na putu kada nikom ne smetaju, i (5/2238), broj 6009, Knjiga o adabima, poglavlje: Samilost prema ljudima i životinjama, i Muslim (4/1761), broj 2244, Knjiga o selamu, poglavlje: Vrijednost napajanja i hranjenja životinja.